ovo se desilo 4.9.2008. paklenog dan

taj dan sam ostao ispred škole da igram nogometa… igrali smo utakmicu odprilike sat vremena onda smo primjetili da pored kante za smeće stoji neka velika kartonska kutija…

visina joj je bila odprilike 50 cm, po širini 40,a po dužini 60-70 cm… došli smo do nje da vidimo šta u njoj ima kad smo došli vidjeli smo da je ona puna starih uđbenika sve od 5. razreda pa do 8. tada su došla još dvojica ućenika naše škole iz 8…. oni su pokupili po 2-3 knjige koje su imtrebale… zatim su 2 mojih drugova došli do ideje da pokupe te knjige i prodaju ih… svi smo jedno drugom govorili "haj ti prvi" i moj drug sanel je odjednom negdije nestao,nismo znali gdije je ali se u roku od 5-10 sekundi vratio sa ruksakom i u njeg je poćeo trpati knjige… stavljao ih je sve dok mu je bilo prostora… onda je armin isto otišao po svoj ruksak i poćeo trpati sve dok nije bilo mjesta… onda je došla i jedna romska porodica, međutim i oni su uzeli  jako mali broj knjiga… i onda smo mi još malo poprićali…kad smo se svi mi htijeli razići njuh dvojica su uzeli tu kutiju sa knjigama gdije ostalo još 100 do 120 knjiga…svako po jednu rućku… i odnjeli su to na most na drveniji na kojem se za uvjek prodavaju knjige i enciklopedije… i poćeli su ih prodavat… međutim niko ništa nije htijeo kupiti, jedan od njih dvojice je poćeo bacati knjige u rijeku miljacku kao da su fribiji. zatim su se dogovorili da bace sve od jednom… tako je i bilo… miljackom su plovile stotine knjiga, a još kako je bila većinom presušila neke su zapele na kamenje… u tom me je tata nazvao i rekao mi da se ispred katedrale izvode neke akrobacije… ja sam se pozdravio i odmah odtrćao tamo… u velikom uzbuđenju skroz sam zaboravio na novi ruksak,novu pernicu koja je bila u njemu i knjige i sveske.

od jednom sam se na jednom djelu sjetio da mi je nešto prelagano trćat… i vidio sam da nemam torbe…poćeo sam najbržim sprintom trćati prema školi.. pretrćavao sam preko ulice a nisam ni gledao imali auta. na jednom me djelu auto zamalo udarilo. kada sam došao do školskog dvorišta vidjeo sam da mi je neko odnjeo torbu…odmah sam nazvao tatu i to mu rekao. i on je brzo došao. poćeo me strašno ružiti… nazvao sam neke prijatelje koji su bili sa mnom da ih pitam dali oni znaju gdije mi je.al niko nije ništa znao. kad sam došao pred zgradu sa tatom on se ostao uparkirat a ja otišao u kuću. kada sam ušao izbezumljen i objasno mami i od nje sam dobio istu reakciju. malo poslje drug armin me je nazvao i rekao mi da sam zaboravio torbu i da mi je onda on uzeo… mnogo sam mu se zahvalio i odma otišao kod njeg da mi je vrati… odnijeo sam mu poklon i zahvalo mu se… nije moglo ispasti bolje

2 komentara

Komentariši